Pravilnik o protokolu postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje u istraživačkoj stanici petnica

Član 1.

Ovim pravilnikom utvrđuje se protokol postupanja u Istraživačkoj stanici Petnica (u daljem tekstu: ISP) u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Sadržaj Pravilnika o protokolu postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje u Istraživačkoj stanici Petnica (u daljem tekstu: Pravilnik o protokolu) zasniva se na i u velikoj meri sadrži delove preuzete iz Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje („Sl. glasnik RS“, br. 46/2019 i 104/2020) kojim se propisuju sadržaji i načini sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslovi i načini za procenu rizika, načini zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, praćenje efekata preduzetih mera i aktivnosti u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama i domovima učenika u Republici Srbiji.  

Član 2.

Ovaj pravilnik stupa na snagu dana kada je usvojen na sednici Upravnog odbora ISP, 31. marta 2022. godine.

Član 3.

U primeni Pravilnika o protokolu ISP je dužna da obezbedi uslove za sigurno i podsticajno odrastanje i razvoj polaznika, kao i bezbednost i nesmetan rad svih učesnika obrazovnih programa i zaposlenih u ISP, zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. U svim postupcima koji se tiču deteta prioritetni princip postupanja je najbolji interes deteta.

Prava deteta i učenika u Republici Srbiji ostvaruju se u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ratifikovanim međunarodnim ugovorima, Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS“, broj 85/05), Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19), Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16 i 98/16 – US), Porodičnim zakonom („Službeni glasnik RS“, br. 18/05, 72/11 – dr. zakon i 6/15), Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje), Zakonom o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici („Službeni glasnik RS“, broj 94/16), Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima („Službeni glasnik RS“, broj 32/13), Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19 i 6/20), Zakon o učeničkom i studentskom standardu („Službeni glasnik RS“, br. 18/17, 55/13, 27/18 – dr. zakon i 10/19 – dr. zakon) (u daljem tekstu: Zakon) i drugim propisima kojima se regulišu prava deteta i učenika, kao i relevantnim međunarodnim aktima koje je ratifikovala Republika Srbija, a kojima se regulišu prava deteta i učenika.

Republika Srbija se ratifikacijom Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 4/96 i 2/97 – u daljem tekstu: Konvencija), obavezala da obezbedi ostvarivanje svih prava deteta, a naročito, na zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, potpunu informisanost, na pravično postupanje i zaštitu privatnosti, kao i da detetu koje je bilo izloženo nasilju obezbedi podršku za fizički i psihički oporavak i njegovu socijalnu reintegraciju.

Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ISP odnosi se na svakog – polaznike, osobe angažovane na realizaciji programa (u daljem tekstu: saradnici), zaposlene, goste, roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike (u daljem tekstu: roditelj) i treća lica.

Član 4.

OBLICI NASILJA I ZLOSTAVLJANJA

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti.

Nasilje i zlostavljanje može se dogoditi na svim relacijama među onima koji rade i/ili borave u ISP.

Nasilje i zlostavljanje može da javi kao fizičko, psihičko (emocionalno), socijalno i digitalno.

Fizičko nasilje i zlostavljanje je ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja i uključuje fizičko kažnjavanje.

Psihičko nasilje i zlostavljanje je ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva.

Socijalno nasilje i zlostavljanje je ponašanje kojim se osoba isključuje iz grupe vršnjaka i različitih oblika socijalnih aktivnosti, odvajanjem od drugih, neprihvatanjem po osnovu različitosti, uskraćivanjem informacija, izolovanjem od zajednice, uskraćivanjem zadovoljavanja socijalnih potreba.

Digitalno nasilje i zlostavljanje je zloupotreba informacionih tehnologija koja može da ima za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom poštom, SMS-om, MMS-om, putem veb-sajta (web site), četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mreže i sl.

Osim navedenih oblika, nasilje i zlostavljanje prepoznaje se i kroz: zloupotrebu, seksualno nasilje, nasilni ekstremizam, trgovinu ljudima, eksploataciju dece i dr.

Zloupotreba polaznika je sve ono što pojedinac, odnosno ISP čini ili ne čini, što negativno utiče, nanosi štetu, uskraćuje ili smanjuje mogućnost za bezbedan i zdrav razvoj i dovodi ga u nemoćan položaj prema pojedincu ili organizaciji (zloupotreba u sportu, u političke, verske, komercijalne i druge svrhe). Zloupotreba podrazumeva i prekomerno podsticanje, odnosno psihološki pritisak na polaznika od strane saradnika ili roditelja radi postignuća koja mogu da imaju za posledicu ugrožavanje normalnog psihofizičkog i socijalnog razvoja i najboljeg interesa polaznika.

Seksualno nasilje i zlostavljanje je ponašanje kojim se osoba seksualno uznemirava, navodi ili primorava na učešće u seksualnim aktivnostima koje ne želi, ne shvata ili za koje nije razvojno dorastao ili se koristi za prostituciju, pornografiju i druge oblike seksualne eksploatacije.

Nasilni ekstremizam je promovisanje, zagovaranje, podržavanje, pripremanje i učestvovanje u ideološki motivisanom nasilju za ostvarivanje društvenih, ekonomskih, verskih, političkih i drugih ciljeva.

Trgovina ljudima je vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, skrivanje ili primanje osoba, putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja ili davanja ili primanja novca ili koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem u cilju eksploatacije.

Eksploatacija je rad koji nije u najboljem interesu deteta, a u korist je drugog lica, ustanove ili organizacije. Ove aktivnosti mogu da imaju za posledicu ugrožavanje fizičkog ili mentalnog zdravlja, moralnog, socijalnog i emocionalnog razvoja deteta, njegovu ekonomsku zavisnost, uskraćivanje prava na obrazovanje i slobodu izbora.

Zanemarivanje i nemarno postupanje je propuštanje roditelja, druge osobe koja je preuzela brigu o detetu, organizacije, saradnika ili zaposlenog da u okviru raspoloživih sredstava obezbedi uslove za pravilan razvoj polaznika u svim oblastima, a što može da naruši njegovo zdravlje i razvoj.

Zanemarivanje u ISP obuhvata: uskraćivanje pojedinih oblika obrazovno-vaspitnog rada neophodnih polazniku; propuste u obavljanju nadzora i zaštite polaznika od povređivanja, samopovređivanja, upotrebe alkohola, duvana, narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance, uključivanja u destruktivne grupe i organizacije i dr.

Član 5.

PREVENCIJA NASILJA, ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA

Prevenciju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja čine mere i aktivnosti kojima se u ISP stvara sigurno i podsticajno okruženje, neguje atmosfera saradnje, uvažavanja i konstruktivne komunikacije.

Preventivnim aktivnostima se:

1) podiže nivo svesti i osetljivosti za prepoznavanje svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

2) neguje atmosfera saradnje i tolerancije, uvažavanja i konstruktivne komunikacije u kojoj se ne toleriše nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje;

3) ističu i unapređuju znanja, veštine i stavovi potrebni za kreiranje bezbednog i podsticajnog okruženja i konstruktivno reagovanje na nasilje;

4) unapređuje poznavanje procedura za prijavljivanje i postupanje u slučaju sumnje ili saznanja o svim oblicima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, i obezbeđuje zaštita od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

5) podstiče usvajanje pozitivnih normi i oblika ponašanja, učenje veština konstruktivne komunikacije i razvijanje empatije;

6) ostvaruje upoznavanje sa vidovima i strategijama pružanja odgovarajuće podrške i razumevanja različitih oblika komunikacija i ponašanja učenika sa teškoćama i smetnjama u razvoju i invaliditetom;

7) razvijaju socioemocionalne kompetencije polaznika, saradnika i zaposlenih (svest o sebi, svest o drugima, samoregulacija, odgovorno donošenje odluka i dr.);

U ISP preventivne aktivnosti, načini informisanja o sadržajima, merama i aktivnostima za sprečavanje i zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja se planiraju, osmišljavaju i sprovode u saradnji zaposlenih, saradnika, polaznika i roditelja.

U okviru prevencije nasilja i zlostavljanja ISP ostvaruje vaspitni rad koji je u intenzitetu primeren potrebama, specifičnostima organizacije i najboljem interesu deteta, samostalno ili u saradnji sa drugim nadležnim organima, organizacijama i službama.

Prava, obaveze i odgovornosti svih u ISP u prevenciji nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Radi prevencije nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ISP je dužna da upozna sve zaposlene i saradnike sa njihovim pravima, obavezama i odgovornostima propisanim Pravilnikom o protokolu i drugim aktima organizacije.

Zaposleni i saradnici svojim kvalitetnim radom i primenom različitih metoda, oblika rada i aktivnosti obezbeđuju podsticajnu i bezbednu sredinu.

U ISP zaposleni i saradnici (rukovodioci i mlađi i stručni saradnici) izborom odgovarajućih sadržaja i načina rada doprinose sticanju kvalitetnih znanja i veština i formiranju vrednosnih stavova za uzajamno razumevanje, uvažavanje različitosti, konstruktivno prevazilaženje sukoba i dr.

Zaposleni, saradnik, roditelj, gost ili treće lice ne sme svojim ponašanjem da izazove ili doprinese nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju (na primer: nepoštovanje ličnosti i prava osobe, nedoslednost u postupanju i dr.).

Polaznici, kao odgovorni učesnici u obrazovnim programima ISP, radi prevencije nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, obavezni su da: uvažavaju i poštuju ličnost drugih; poštuju pravila ISP; aktivno učestvuju u obrazovnim programima; pružaju vršnjačku podršku; svojim ponašanjem ne izazivaju, doprinose ili učestvuju u nasilju i zlostavljanju.

Program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Prevencija nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao jedan od prioriteta u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada planira se programom zaštite koji se razvija periodično, a najmanje jednom u dve godine. ISP programom zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja određuje mere i aktivnosti koje obezbeđuju razvijanje i negovanje pozitivne atmosfere i bezbedno okruženje (u daljem tekstu: program zaštite).

Program zaštite utvrđuje se na osnovu analize stanja bezbednosti, odnosno svih aspekata sredine, prisutnosti različitih oblika i intenziteta nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, specifičnosti organizacije i rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta rada. Programom zaštite definišu se preventivne i interventne aktivnosti, odgovorna lica i vremenska dinamika njihovog ostvarivanja.

Program zaštite sadrži:

1) načine na koji se preventivne mere i aktivnosti ugrađuju u svakodnevni život i rad, na svim nivoima;

2) stručno usavršavanje zaposlenih i saradnika radi unapređivanja kompetencija za preventivni rad, blagovremeno uočavanje, prepoznavanje, reagovanje na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje;

3) načine informisanja o obavezama i odgovornostima u oblasti zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

4) podsticanje i osposobljavanje polaznika za aktivno učestvovanje u obrazovnim programima;

5) sadržaje i načine za pojačan vaspitni rad radi razvijanja samoodgovornog i društveno odgovornog ponašanja;

6) postupke za rano prepoznavanje rizika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

7) načine reagovanja na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, uloge i odgovornosti i postupanje u intervenciji kada postoji sumnja ili se ono događa;

8) oblike i sadržaje rada sa svim polaznicima, odnosno onima koji trpe, čine ili su svedoci nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

9) načine, oblike i sadržaje saradnje sa porodicom, jedinicom lokalne samouprave, nadležnom organizacionom jedinicom policije (u daljem tekstu: policija), centrom za socijalni rad, zdravstvenom službom, pravosudnim organima i dr.;

10) načine praćenja, vrednovanja i izveštavanja organa ISP o ostvarivanju i efektima programa zaštite, a naročito, u odnosu na:

(1) učestalost incidentnih situacija i broj prijava;

(2) zastupljenost različitih oblika i nivoa nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

(3) broj povreda;

(4) učestalost i broj vaspitno-disciplinskih postupaka protiv polaznika i disciplinskih postupaka protiv zaposlenih i saradnika;

(4a) broj i efekte operativnih planova zaštite;

(5) ostvarene obuke u prevenciji nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i potrebe daljeg usavršavanja;

(6) broj i efekte akcija koje promovišu saradnju, razumevanje i pomoć vršnjaka;

(7) stepen i kvalitet uključenosti roditelja u život i rad ISP;

(8) druge parametre.

Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

ISP po potrebi formira poseban tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (u daljem tekstu: tim za zaštitu). Tim za zaštitu se formira najmanje jednom u dve godine radi izrade programa zaštite u skladu sa specifičnostima ISP i utvrđenim merama za unapređivanje na osnovu analize stanja, kao i u slučaju prijave nasilja i zlostavljanja drugog i trećeg nivoa.

Članove i rukovodioca tima za zaštitu određuje direktor iz reda zaposlenih i saradnika, kao odgovarajuće stručnjake (školski psiholog, socijalni radnik, specijalni pedagog, lekar, predstavnik policije i dr.) po potrebi. Broj i sastav članova tima za zaštitu zavise od specifičnosti zadatka tima. U slučaju formiranja tima radi preduzimanja mera i aktivnosti po prijavi nasilja i zlostavljanja drugog i trećeg nivoa, članovi tima su po pravilu rukovodioci svih obrazovnih programa koji se u trenutku prijavljenog događaja odvijaju u ISP. Kada tim razmatra konkretne situacije nasilja u obavezi je da postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Direktor određuje angažovanog psihologa ili pedagoga ili, izuzetno u slučaju da ISP nema stalno angažovanog psihologa ili pedagoga, drugog zaposlenog, kao odgovornog za vođenje i čuvanje dokumentacije o svim situacijama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u kojima tim za zaštitu učestvuje, kao i o svakom nasilnom ponašanju koje rukovodioci prijave putem evidencionog lista i izveštaja.  

Član 6.

INTERVENTNE AKTIVNOSTI

Intervenciju u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje čine mere i aktivnosti kojima se ono zaustavlja, osigurava bezbednost učesnika (onih koji trpe, čine ili svedoče), smanjuje rizik od ponavljanja, ublažavaju posledice za sve učesnike i prate efekti preduzetih mera.

Razvrstavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja po nivoima

Razvrstavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na nivoe ima za cilj obezbeđivanje ujednačenog postupanja (intervenisanja) u situacijama nasilja i zlostavljanja kada su akteri pre svega polaznici. Isti oblici nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja mogu da se pojave na više nivoa, ali se razlikuju u intenzitetu, stepenu rizika, učestalosti, posledicama i učesnicima. Procena nivoa nasilja se donosi na osnovu analize intenziteta, stepena rizika, trajanja i učestalosti ponašanja, posledica, broja učesnika, uzrasta i karakteristika razvojnog perioda ako su u pitanju polaznici.

Prvi nivo:

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: udaranje čvrga, guranje, štipanje, grebanje, gađanje, čupanje, ujedanje, saplitanje, šutiranje, prljanje, uništavanje stvari, ometanje sna.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: omalovažavanje, ogovaranje, vređanje, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, etiketiranje, imitiranje, „prozivanje“.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: dobacivanje, podsmevanje, isključivanje iz grupe ili zajedničkih aktivnosti, favorizovanje na osnovu različitosti, širenje glasina.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito, neumesno, sa seksualnom porukom: dobacivanje, psovanje, lascivni komentari, širenje priča, etiketiranje, seksualno nedvosmislena gestikulacija.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija i drugih komunikacionih programa su, naročito: uznemiravajuće pozivanje, slanje uznemiravajućih poruka SMS-om, MMS-om.

Drugi nivo:

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: šamaranje, udaranje, gaženje, cepanje odela, „šutke“, zatvaranje, pljuvanje, otimanje i uništavanje imovine, izmicanje stolice, čupanje za uši i kosu.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: ucenjivanje, pretnje, nepravedno kažnjavanje, zabrana komuniciranja, isključivanje, manipulisanje.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: spletkarenje, uskraćivanje pažnje od strane grupe (ignorisanje), neuključivanje, neprihvatanje, manipulisanje, iskorišćavanje.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: seksualno dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje intimnih delova tela, svlačenje.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naročito: oglašavanje, snimanje i slanje video zapisa, zloupotreba blogova, foruma i četovanja, snimanje kamerom pojedinaca protiv njihove volje, snimanje kamerom nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika.

Treći nivo:

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: tuča, davljenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraćivanje hrane i sna, izlaganje niskim temperaturama, napad oružjem.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: zastrašivanje, ucenjivanje uz ozbiljnu pretnju, iznuđivanje novca ili stvari, ograničavanje kretanja (ne odnosi se na zabranu napuštanja kruga ISP bez znanja rukovodioca definisanu kućnim redom ISP u interesu bezbednosti polaznika), navođenje na korišćenje narkotičkih sredstava i psihoaktivnih supstanci, uključivanje u destruktivne grupe i organizacije.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: pretnje, izolacija, maltretiranje grupe prema pojedincu ili grupi, organizovanje zatvorenih grupa (klanova) koje ima za posledicu povređivanje drugih.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: zavođenje polaznika od strane odraslih, podvođenje, zloupotreba položaja, navođenje, iznuđivanje i prinuda na seksualni čin, silovanje, incest.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naročito: snimanje nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, dečija pornografija.

Radi ujednačenog i primerenog postupanja, ISP u prevenciji i intervenciji na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, opštim aktom utvrđuje kao lakše povrede obaveza polaznika:

– ponavljanje nasilnog ponašanja sa prvog nivoa kada preduzeta mera nije delotvorna;

– nasilno ponašanje sa drugog nivoa kada preduzeta mera nije delotvorna.

Nasilno ponašanje sa trećeg nivoa može da bude tretirano kao teža ili teška povreda obaveza i kao povreda zabrane utvrđene zakonom, u zavisnosti od okolnosti (posledice, intenzitet, učestalost, učesnici, vreme, mesto, način i dr.), što procenjuju tim za zaštitu i direktor.

Intervencija prema nivoima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Nivo nasilja i zlostavljanja uslovljava i preduzimanje određenih interventnih mera i aktivnosti.

Na prvom nivou, po pravilu, kada su akteri učesnici obrazovnog programa aktivnosti preduzima samostalno rukovodilac, u smislu pojačanog vaspitnog rada sa učesnicima programa, grupom polaznika ili individualno. Ukoliko su akteri učesnici različitih programa, aktivnosti preduzimaju zajednički rukovodioci tih programa.

Izuzetno, ako se nasilno ponašanje ponavlja, ako vaspitni rad nije bio delotvoran, ako su posledice teže, ako je u pitanju nasilje i zlostavljanje od strane grupe prema pojedincu ili ako isti polaznik trpi ponovljeno nasilje i zlostavljanje za situacije prvog nivoa, interveniše se aktivnostima predviđenim za drugi, odnosno treći nivo.

Izuzetno, ako su akteri zaposleni ISP koji nisu učesnici obrazovnog programa, aktivnosti preduzima direktor ili drugo nadređeno lice.

Na drugom nivou, po pravilu, kada su akteri učesnici obrazovnog programa aktivnosti preduzima rukovodilac u saradnji sa timom za zaštitu i direktorom, uz obavezno učešće pedagoga ili psihologa ako postoji stalno angažovano lice na toj poziciji, u smislu pojačanog vaspitnog rada. Ukoliko pojačani vaspitni rad nije delotvoran, mogu se izreći odgovarajuće mere u skladu sa opštim aktima ISP.

Izuzetno, ako su akteri zaposleni ISP koji nisu učesnici obrazovnog programa, aktivnosti preduzima direktor sa posebno formiranim timom za zaštitu.

Na trećem nivou, aktivnosti preduzima direktor sa timom za zaštitu, uz obavezno angažovanje roditelja ako su akteri polaznici, kao i nadležnih organa, organizacija i službi (centar za socijalni rad, zdravstvena služba, policija i druge organizacije i službe). Kada su izvršioci nasilja polaznici starosti do 14 godina protiv kojih se ne može podneti prekršajna ili krivična prijava, niti pokrenuti prekršajni i krivični postupak, na ovom uzrastu se isključivo primenjuju mere iz nadležnosti obrazovno-vaspitnog sistema, zdravstvenog sistema i sistema socijalne zaštite. Ukoliko prisustvo roditelja nije u najboljem interesu polaznika, tj. može da mu šteti, ugrozi njegovu bezbednost ili ometa postupak, direktor obaveštava centar za socijalni rad, odnosno policiju ili javnog tužioca.

Na ovom nivou obavezni su vaspitni rad koji je u intenzitetu primeren potrebama polaznika ukoliko su akteri polaznici, kao i pokretanje vaspitno-disciplinskog ili disciplinskog postupka i izricanje mere, u skladu sa zakonom u svim slučajevima. Ako je za rad sa polaznikom angažovana i druga organizacija ili služba, ISP ostvaruje saradnju sa njom i međusobno usklađuju aktivnosti.

Informacije o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju prikuplja, po pravilu: na prvom nivou – rukovodilac; na drugom nivou – zaduženi član tima za zaštitu; na trećem nivou – zaduženi član tima za zaštitu ili drugo zaduženo lice. Informacije se prikupljaju neposredno po saznanju ili sumnji na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Način prikupljanja informacija određuje se u skladu sa specifičnostima situacije. Od maloletnih polaznika se ne uzimaju izjave bez prisustva roditelja ili staratelja.

Ukoliko se radi o događaju koji zahteva preduzimanje neodložnih interventnih mera i aktivnosti u saradnji sa drugim ustanovama, direktor obaveštava roditelja, ako su akteri polaznici, i nadležnu službu koja dalje koordinira aktivnostima sa svim učesnicima.

Ako postoji sumnja ili saznanje o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju polaznika u porodici, direktor obaveštava policiju ili javnog tužioca, koji preduzimaju dalje mere u skladu sa zakonom.

Ako postoji sumnja da nasilni događaj može da ima elemente krivičnog dela ili prekršaja, direktor obaveštava roditelja, ako su akteri polaznici, i podnosi krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu.

Uvek kada je zaposleni ili saradnik počinilac nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja prema polazniku ISP, direktor preduzima mere prema zaposlenom ili saradniku, u skladu sa zakonom i opštim aktima organizacije, a prema polazniku mere za zaštitu i podršku (plan zaštite) na osnovu Pravilnika o protokolu.

Kada se nasilje i zlostavljanje dešava u ustanovi između punoletnih lica, direktor preduzima mere u skladu sa zakonom i opštim aktima ISP.

Svaka osoba koja u ISP doživi ili posumnja na nasilje, zlostavljanje ili zanemarivanje može prijaviti događaj ili sumnju osobi u koju ima poverenja da će postupiti u skladu sa ovim pravilnikom.

U postupku zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ISP je dužna da: postupak vodi efikasno i ekonomično; obezbedi zaštitu i poverljivost podataka do kojih dođe pre i u toku postupka; da aktere ne izlaže ponovnom i nepotrebnom davanju izjava.

Redosled postupanja u intervenciji

1) Proveravanje sumnje ili otkrivanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja obavlja se prikupljanjem informacija – direktno ili indirektno.

Prikupljanje informacija ima za cilj utvrđivanje relevantnih činjenica na osnovu kojih se potvrđuje ili odbacuje sumnja na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Tokom prikupljanja informacija poštuju se principi utvrđeni Konvencijom i pravila koja se primenjuju u postupcima u kojima učestvuje maloletno lice.

ISP proverava svaku informaciju o mogućem nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju. U slučaju neosnovane sumnje ili nemogućnosti potvrde sumnje, pojačava se vaspitni rad, ako su akteri polaznici, i prati ponašanje učesnika. Ako se potvrdi sumnja, rukovodilac i/ili direktor i tim za zaštitu preduzimaju mere i aktivnosti za izvršeno nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.

2) Zaustavljanje nasilja i zlostavljanja i smirivanje učesnika je obaveza svih zaposlenih i saradnika, a naročito najbližeg prisutnog zaposlenog i rukovodioca da odlučno prekine sve aktivnosti, razdvoji i smiri učesnike u aktu nasilja. U slučaju da zaposleni ili saradnik proceni da je sukob visoko rizičan i da ne može sam da ga zaustavi, odmah će tražiti pomoć.

3) Obaveštavanje roditelja i preduzimanje hitnih akcija po potrebi (pružanje prve pomoći, obezbeđivanje lekarske pomoći, obaveštavanje policije i centra za socijalni rad) obavlja se odmah nakon zaustavljanja nasilja i zlostavljanja. Ukoliko roditelj nije dostupan ili njegovo obaveštavanje nije u najboljem interesu deteta i učenika, ISP odmah obaveštava centar za socijalni rad.

4) Konsultacije u ustanovi se vrše radi: razjašnjavanja okolnosti, analiziranja činjenica na što objektivniji način, procene nivoa nasilja i zlostavljanja, nivoa rizika i preduzimanja odgovarajućih mera i aktivnosti, izbegavanja konfuzije i sprečavanja nekoordinisane akcije, odnosno radi uspostavljanja i razvijanja usklađenog, ujednačenog i efikasnog postupanja. U konsultacije uključuju se: rukovodilac, psiholog i pedagog, ako postoje stalno angažovana lica na toj poziciji, tim za zaštitu, direktor i po potrebi druga lica koja mogu doprineti efikasnosti konsultacija.

Ukoliko u toku konsultacija u ustanovi direktor i tim za zaštitu, usled složenih okolnosti, ne mogu sa sigurnošću da procene nivo nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao ni da odrede mere i aktivnosti, u konsultacije uključuju nadležne organe i druge organizacije i službe: ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), centar za socijalni rad, policiju, pravosudne organe, zdravstvenu službu i dr.

5) Mere i aktivnosti preduzimaju se za sve nivoe nasilja i zlostavljanja. Operativni plan zaštite (u daljem tekstu: plan zaštite) sačinjava se za konkretnu situaciju drugog i trećeg nivoa za sve učesnike nasilja i zlostavljanja (one koji trpe, koji čine i koji su svedoci nasilja i zlostavljanja).

Plan zaštite zavisi od: vrste i težine nasilnog ponašanja, posledica nasilja po pojedinca i kolektiv, broja učesnika i sl. Mere i aktivnosti se planiraju na osnovu sagledavanja karakteristika učesnika, potreba za podrškom i uz učešće roditelja kada su akteri polaznici, osim kada se radi o nasilju u porodici, kada je nužno uključiti nadležni centar za socijalni rad.

Plan zaštite sadrži aktivnosti usmerene na promenu ponašanja i informacije o merama i aktivnostima koje ISP preduzima samostalno, u saradnji sa drugim nadležnim organizacijama i službama i kada druge nadležne organizacije i službe sprovode aktivnosti samostalno. Kada su u mere i aktivnosti uključene druge organizacije i službe, određuju se zadaci, odgovorna lica, dinamika i načini međusobnog izveštavanja. Plan zaštite treba da sadrži i evaluaciju plana.

Plan zaštite sačinjava rukovodilac (za prvi nivo) ili zaduženi član tima za zaštitu. U pripremu plana zaštite i realizaciju, kada god je moguće, ISP će uključiti učesnike u nasilju i zlostavljanju.

Za treći nivo nasilja i zlostavljanja direktor podnosi prijavu nadležnim organima, organizacijama i službama u roku od 24 sata. Procena nivoa nasilja u roku od 24 sata utvrđuje se na sastanku tima za zaštitu. Pre prijave obavlja se razgovor sa roditeljima ako su akteri polaznici, osim ako tim za zaštitu proceni da time može da bude ugrožen najbolji interes polaznika, o čemu obaveštava policiju ili nadležnog javnog tužioca i nadležni centar za socijalni rad.

Ukoliko je komunikacija sa medijima neophodna, odgovoran je direktor, osim ako je direktor učesnik nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja. U tom slučaju komunikaciju sa medijima ostvaruje predsednik organa upravljanja.

6) Efekte preduzetih mera i aktivnosti prati tim za zaštitu prilikom analiza u pripremi plana zaštite.

Član 7.

DOKUMENTACIJA, ANALIZA I IZVEŠTAVANJE

U sprovođenju preventivnih i interventnih mera i aktivnosti ISP:

1) prati ostvarivanje programa zaštite ustanove;

2) evidentira slučajeve nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja drugog i trećeg nivoa;

3) prati ostvarivanje konkretnih planova zaštite drugog i trećeg nivoa;

Rukovodilac beleži nasilje na prvom nivou; prati i procenjuje delotvornost preduzetih mera i aktivnosti i evidentira u izveštajima.

O slučajevima koji zahtevaju uključivanje tima za zaštitu (drugi i treći nivo) dokumentaciju vodi, čuva i analizira za potrebe ustanove psiholog ili pedagog, a izuzetno, ako ne postoji stalno angažovano lice na toj poziciji, drugi član tima za zaštitu koga je odredio direktor. Direktor izveštava organ upravljanja o svim evidentiranim slučajevima najmanje jednom godišnje.

Izveštaj o ostvarivanju programa zaštite izrađuje se najmanje jednom u dve godine. Izveštaj sadrži, naročito: analizu efekata preventivnih mera i aktivnosti i rezultate samovrednovanja u ovoj oblasti, broj i vrstu slučajeva nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, preduzete interventne mere i aktivnosti, kao i njihove efekte.

Direktor odlučuje o dozvoli pristupa dokumentaciji i podacima u postupku zaštite učesnika nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja, osim ako je na osnovu zakona, a na zahtev suda, odnosno drugog nadležnog organa obavezan da ih dostavi. Korišćenje dokumentacije u javne svrhe i rukovanje podacima mora biti u skladu sa zakonom.

Na osnovu analiza stanja, praćenja nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, vrednovanja kvaliteta i efikasnosti preduzetih mera i aktivnosti u oblasti prevencije i intervencije, ISP definiše dalju politiku zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.